Tehničko i informatičko obrazovanje

Nastavne jedinice

Графичке комуникације – 5 разред

Да би било који предмет могао да буде израђен мора да има свој
опис – техничку документацију. Најважније њен део је технички цртеж. Он
детаљно описује изглед, димензије и остала својства будућег производа.
Други део техничке документације описује начин производње.
Поступак израде техничког цртежа називамо техничко цртање.
Правила техничког цртања су међународно прихваћени и називају се
стандарди. Најважније норме прописују врсте линија, размере,
означавање мера на техничком цртежу, техничко писмо, формате папира.
                                         ВРСТЕ  ЛИНИЈА
    Да би се нека замисао могла технички записати и представити, употребљавају се линије.

Ради лакшег споразумевања људи су линијама  дали посебна значења у зависности од њиховог изгледе и врсте.

Advertisements

октобар 24, 2011 Posted by | техника и информатика, Uncategorized | Поставите коментар

Техничка документација у машинству – 7 разред

Тeхничко-технолошка документација је неопходна за припрему, организовање и праћење производње у великим индустријским предузећима, и у погонима тзв. мале привреде.

Постоје две групе техничких докумената:

  • административно-организациони документи и
  • техничка документација.

Административно-организациони документи тачно одређују ко, шта, како и када треба да уради. Уз поделу рада и задатака, она обезбеђују припрему, праће­ње и контролу производње.

Техничку документацију у машинству обично називамо технички цртежи.

Технички цртежи могу бити:

–   детаљни (радионички), који приказују увек само један предмет, односно део, са свим подацима према којима се може израдити;

– склопни, који показују састав и међусобну повезаност појединих делова (на­чин склапања и структуру склопа).

Практично, увек се прво изради одговарајућа скица, а затим и цртеж, у складу са правилима техничког цртања.

октобар 24, 2011 Posted by | техника и информатика, Uncategorized | Поставите коментар

Рачунарска мрежа – 8 разред

Рачунарска мрежа је појам који се односи на рачунаре и друге уређаје који су међусобно повезани кабловима или на други начин, а у сврху међусобне комуникације и дељења података.

У рачунарској мрежи осим рачунара могу бити и хабови (разводници), свичеви (скретнице ) и рутери (усмеривачи). Различите технологије могу се користити за пренос података с једног мјеста на друго, укључујући каблове, радио таласе и микроталасни пренос. Веза између два рачунара који деле своје ресурсе може да се назове рачунарском мрежом.

Класификација рачунарских мрежа

Рачунарске мреже можемо поделити на више начина.

  1. На основу топологије мреже
  2. На основу величине
  3. На основу технологије преноса података

На основу топологија рачунарских мрежа разликујемо: магистрале, звезде и прстенове.

На основу величине рачунарске мреже се деле на основу подручја које покривају. Можемо посматрати локалне мреже LAN (Local Area Network) и мреже на великом подручју WAN (World Area Network).

Локална мрежа (LAN). LAN мрежа је скуп рачунара који су повезани у једну мрежу, на релативно малом простору. Ова мрежа може да броји два и више рачунара који су повезани на одређен начин. Неки периферни уређаји као што су штампачи, модеми и сл., такође се убрајају у ову мрежу.

Пошто LAN мрежа повезује рачунаре који су на релативно малом растојању, проблем повезивања корпорацијских испостава које се налазе на разним географским локацијама решава се помоћу WAN мрежа. WAN мрежа преставља скуп више повезаних LAN мрежа, које се налазе на различитим географским локацијама. Постоји више различитих технологија које омогућавају пренос података са једног места на друго. Интернет, као скуп мрежа на различитим географским локацијама није WAN мрежа. Иако користи неке од WAN технологија, за Интернет би се пре могло рећи да је то међумрежа.

По основу технологије која се употребљава за пренос података имамо Ентернет мрежу и бежичну мрежу WLAN (Wireless Local Area Network). WLAN мрежа преставља нови начин повезивања рачунара без кабла. Примјењује се на местима где каблови престављају физичку сметњу или тамо где се укаже потреба за оваквом врстом мреже. Да би оваква мрежа функционисала потребно је да постоји оптичка видљивост између рачунара и разводника, зависно који се тип мреже користи. Ако се видиљивост не може остварити, употребљавају се додатне антене како би се остварила потребна оптичка веза. Предност овог начина повезивања је у томе што нема рада са кабловима, а недостаци се огледају у могућности утицаја разних фактора на рад мреже као што су присуство метала у згради, радио таласи, мобилни телефони и сл.

октобар 24, 2011 Posted by | техника и информатика | Поставите коментар